Što je htio ili mislio reći svojim Azizom, Predrag Lucić pojasnio je još 2008. godine, kada su se i očekivala njegova prva kazališna uprizorenja: “Među junake Brechtovog Pira malograđana doveo sam Aziza, čovjeka o kojem veseli svatovi ne znaju ništa, osim što na osnovu njegove tamne puti i neprilagođenosti zadanoj situaciji zaključuju da se radi o nekakvom Marokaneru, Arapinu ili tako nečem, pa da se samim tim radi i o potencijalnom teroristu. Takva je reakcija nažalost očekivana, jer ih dežurna propaganda planetarnog rata protiv terorizma uči da o “svima njima“ razmišljaju kao o bombašima-samoubojicama. Moj tekst govori o industriji straha koja dodatno izluđuje već ionako pomahnitale stupove konzumerističkog društva.“

Premda je izgledalo da će biti praizveden još 2008, prvo u Varaždinu, a onda u Splitu, dogodilo se da smo Aziz dočekali tek 2013. i to kao radio igru u režiji i adaptaciji Jasne Mesarić na III programu Hrvatskog radija, a da prvo kazališno uprizorenje u režiji Dina Mustafića očekujemo tek na Splitskom ljetu 2017. Eto dakle prilike, da se uz pomoć ove “duhovite i mudre tragikomedije“ makar kazališno odmaknemo od rasističkih predrasuda i sličnih gluposti.